Zlatni Scindaps(Scindapsus Aureus)
Ova veoma lepa i moderna sobna biljka penjačica u srodstvu je sa filadendronom. Postojbina je istočna Indija i Solomonska ostrva.
U nedovoljno osvetljenoj prostoriji može da izgubi lepe šare na lišću i ono postaje zeleno. Zaliva se vrlo oprezno mekom vodom samo onda kad mu je gornji sloj zemlje u saksiji suv. Zbog njegovog brzog rasta nije preporučljivo da se prihranjuje, sem ako biljka iz bilo kog razloga nije zaostala u rastu.
Kao sobne biljke penjačice uglavnom se uzgajaju dve sorte: Scindapsus pictus var. Argyracus sa malim šiljasto-srcastim lišćem i beličasto-srebrnim šarama, zatim druga, veoma lepa sorta, Scindapsus aureus sa nešto većim zlatno-žutim šarama na lišću.
Scindapsus treba smestiti na dobro osvtljeno mesto u sobi (ne mora na samom prozoru), ali ga od žarkog sunca treba zaštititi. U nedovoljno osvetljenoj prostoriji može da izgubi lepe šare na lišću i ono postaje zeleno. Pored toga, ako biljka nema dovoljno svetla, rastojanja među listovima su veća. U sobi vrlo dobro podnosi suv vazduh, ali ga povremeno treba orošavati ustajalom vodom, a lišće češće brisati vlažnim sunđerom. Scindapsus se vrlo lako gaji, vrlo brzo raste i ne treba ga mnogo zalivati. Zaliva se vrlo oprezno mekom vodom samo onda kad mu je gornji sloj zemlje u saksiji suv. Zbog njegovog brzog rasta nije preporučljivo da se prihranjuje, sem ako biljka iz bilo kog razloga nije zaostala u rastu. Dovoljno je da se zalije jednom mesečno sa vrlo blagim rastvorom kompletnog veštačkog đubriva, npr "Vuxal". Od prekomernog prihranjivanja biljka gubi šare na lišću.
Scindapsus ne zahteva često presađivanje. Presađuje se tek onda kad su žile sasvim prorasle i počele da izbijaju iz saksije. Sade se u nešto veće saksije u laku propusnu i plodnu mešovinu zemlje. Kod presađivanja na dno saksije staviti dosta crepčića ili sitnog šljunka, jer se time osigurava dobra drenaža, tj. oticanje suvišne vode iz saksije.
U nedovoljno osvetljenoj prostoriji može da izgubi lepe šare na lišću i ono postaje zeleno. Zaliva se vrlo oprezno mekom vodom samo onda kad mu je gornji sloj zemlje u saksiji suv. Zbog njegovog brzog rasta nije preporučljivo da se prihranjuje, sem ako biljka iz bilo kog razloga nije zaostala u rastu.
Kao sobne biljke penjačice uglavnom se uzgajaju dve sorte: Scindapsus pictus var. Argyracus sa malim šiljasto-srcastim lišćem i beličasto-srebrnim šarama, zatim druga, veoma lepa sorta, Scindapsus aureus sa nešto većim zlatno-žutim šarama na lišću.
Scindapsus treba smestiti na dobro osvtljeno mesto u sobi (ne mora na samom prozoru), ali ga od žarkog sunca treba zaštititi. U nedovoljno osvetljenoj prostoriji može da izgubi lepe šare na lišću i ono postaje zeleno. Pored toga, ako biljka nema dovoljno svetla, rastojanja među listovima su veća. U sobi vrlo dobro podnosi suv vazduh, ali ga povremeno treba orošavati ustajalom vodom, a lišće češće brisati vlažnim sunđerom. Scindapsus se vrlo lako gaji, vrlo brzo raste i ne treba ga mnogo zalivati. Zaliva se vrlo oprezno mekom vodom samo onda kad mu je gornji sloj zemlje u saksiji suv. Zbog njegovog brzog rasta nije preporučljivo da se prihranjuje, sem ako biljka iz bilo kog razloga nije zaostala u rastu. Dovoljno je da se zalije jednom mesečno sa vrlo blagim rastvorom kompletnog veštačkog đubriva, npr "Vuxal". Od prekomernog prihranjivanja biljka gubi šare na lišću.
Scindapsus ne zahteva često presađivanje. Presađuje se tek onda kad su žile sasvim prorasle i počele da izbijaju iz saksije. Sade se u nešto veće saksije u laku propusnu i plodnu mešovinu zemlje. Kod presađivanja na dno saksije staviti dosta crepčića ili sitnog šljunka, jer se time osigurava dobra drenaža, tj. oticanje suvišne vode iz saksije.
